70 godina od monstruoznog ubistva ucenika nize gimnazije u Kragujevcu

[V_More]

70 godina od monstruznog dogadjaja u Kragujevcu 1941. danas ce biti odrzan Veliki Cas.




Da bi se namirio broj od 70 ubijenih vojnika u Kragujevcu, Njemacka je izracunala da treba biti streljano 7000 srpskih civila, jer je 1 njemacki vojnik 100 civila, dok je 1 njemacki ranjeni vojnik = 50 civila. Posto nije bilo dovoljno muskaraca koje su kupili po trznici, upadali im u kuce, te po ulicama, da bi namirili dovoljan broj upali su u Nizu gimnaziju, tacnije djeca od 5. do 8. razreda sadasnje osnovne skole. Za njihovu cast te ljubav prema drzavi, dignut je spomenik u obliku rimskog broja pet (V) Odvedeni su i profesori, dok je jedan 6. razred spasen tako sto ih je profesor koji je vidio da upadaju, usao u jedan sesti razred te rekao da ono I poslije V, promjene i stave ispred, te je tako ispalo da su cetvrti, i kad su njemacki oficiri usli i vidjeli na kapama broj IV, nisu ih poveli na streljanje. Ta vjest se brzo procula u Beogradu, gdje je srbijanska pjesnikinja Desanka Maksimovic na ulici dok je isla na trznicu nacula od jenog prolaznika za taj monstruozan zlocin, te napisala pjesmu Krvava Bajka:

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

ÄŒeta Ä'aka

U jednom danu.



Iste su godine

Svi bili roÄ'eni,

Isto su im tekli Å¡kolski dani,

Na iste svečanosti

Zajedno su voÄ'eni,

Od istih bolesti svi pelcovani,

I svi umrli u istom danu.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

ÄŒeta Ä'aka

U jednom danu.



A pedeset i pet minuti

Pre smrtnog trena

Sedela je u Ä'ačkoj klupi

ÄŒeta malena

I iste zadatke teške

Rešavala:koliko može

Putnik ako ide peške...

I tako redom.



Misli su im bile pune

Istih brojki,

I po sveskama u Å¡kolskoj torbi

Besmislenih ležalo bezbroj

Petica i dvojki.

Pregršt istih snova

I istih tajni

Rodoljubivih i ljubavnih

Stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

Da će dugo,

Da će vrlo dugo,

Trčati ispod svoda plava

Dok sve zadatke na svetu

Ne posvršava.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu

Umrla je mučeničkom smrću

ÄŒeta Ä'aka

U jednom danu.



Dečaka redovi celi

Uzeli se za ruke

I sa školskog zadnjeg časa

Na streljanje pošli mirno

Kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

Istog časa se uzneli

Do večnog boravišta.

Posto su joj njemacki oficiri seto pretrazivali kucu, zakopala je pjesmu ispod jednog velikog drveta u basti, te je pjesma 44. objavljena, kako bih jos vise uticala na Njemce.


Sjecanje nije napisano da bi izazvalo neki nacionalizam, nego iskljucvio da bi se podsjetili na monstruozan Hitlerov zlocin.

[Overlord]

Nista dobro ne moze izaci iz rata,a ljudi opet ratuju...

[panameR.]

zalosno

al onaj profesor je kralj!

[vlado_plavsic]

Nista dobro ne moze izaci iz rata,a ljudi opet ratuju...

Mozda si cuo za Maltusovu teoriju, "Ratovi su nepohodni kako bi se odrzala ravnoteza na svetu"

Naravno,ne opravdavam ono sto su uradili u Kragujevcu '41,Ne ponovilo se vise nikada.

[caupton]

 

Zalosno..

[Rotcod]

Jako zalosno, ja se secam da sam u 7. razredu ucio celu tu pesmu bas je tuzno 

[Gotti747]

Da, tuzno je


Da se ne zaborave monstruozna dela nacista! Jer da bi izveo odeljenje sa decom od 15 godina i streljati ih moras biti malo vise poremecen kao ta goveda!